moje potrebe su određene talentom

dok karcinom kolektivne svesti

metastazira pod jezikom

htela sam da budem posebna

nova opsukrna

ali ne umem da iskočim iz autobusa

prijatelji su otputovali

u svoje sigurnosti

mimoilazimo se u hodnicima

kolega pljuje ispred fabrike

isključuje me sa bitnih sastanaka

i pretura po fiokama

moji roditelji su sve bolji

i više nemam koga da krivim

štitnici mi gore

udružuju se

peckaju me po vratu

mala sam

i ružna

plašim se umrljanih lica ljudi

koji mi prete šiljatim kišobranima

u izlozima tražim nova stopala

ostavljam ova pohabana

menjam bez doplate

hoću da me kradom fotografišu

nikad više neću da poziram

zanima me samo

spontanost

spontanost

spontanost